Dok se nastavljaju borbe sa pobunjenicima u Iraku, kao i oštra debata u SAD o tome da li američke jedinice treba vratiti kući, američki vojnici u Iraku navode da su razdirani željom da se vrate, ali i da ostanu da bi pomogli u stabilizovanju Iraka.

Američki vojnici smešteni u bazi Jusifija, imali su samo jednu želju na Dan zahvalnosti- da praznik prođe bez vojnih i civilnih žrtava. Ali, to nije bio slučaj. Samo nekoliko minuta pošto je ekipa Glasa Amerike stigla u bazu, zaglušujuće eksplozije dve minobacačke granate naterale su vojnike da krenu u akciju. Neki vojnici su opsovali kada su se prihvatali oružja, i neprobojnih šlemova, očekujući naredbe pretpostavljenih :

Iznenada, upaničeni irački vojnik utrčava u bazu. Preko prevodioca ispričao je da su dve minobacačke granate pale na kuće civila, koji žive u blizini. Kako je rekao, ima žrtava, uključujući nekolicinu dece. Vojnik Rajan MekKarti, prošaputao je - ”Srećan Dan zahvalnosti,“ a onda je rekao da ga je vest rastužila ali ne i iznenadila:

”To je uobičajeno. Slične stvari se događaju svakog dana.“

Na Dan zahvalnosti, samo u trouglu smrti, koji obuhvata Jusifiju, Mahmudiju, i Latifiju, više od 40 Iračana i troje Amerikanaca je poginulo u nekoliko pobunjeničkih napada. Kao što je obično slučaj širom Iraka, mete su američki vojnici, ali gine više Iračana. Američke oružane snage su svesne da sve veći broj poginulih na obe strane umanjuje podršku javnosti u Sjedinjenim Državama, za nastavak borbi u Iraku.

Prema rezultatima nedavne ankete javnog mnjenja, koju je organizovala organizacija Heris , većina Amerikanaca ne veruje da će u Iraku uspeti da se uspostavi stabilna demokratska vlada, i želi da se američki vojnivi iduće godine vrate kući. Vojnici pokušavaju da nadju odogovor na pitanje da li je prisustvo više od 140 hiljada pripadnika američkih oružanih snaga u Iraku uzrok nasilja i žrtava, ili su američki vojnici od suštinskog značaja za obnovu i stabilizovanje zemlje, koja bi u suprotnom bila uvučena u građanski rat.

Vojni bolničar Džošua Mensfild u Iraku je ve; skoro godinu dana i više puta je bespomoćno gledao smrt kolega. Ipak, on kaže da i dalje veruje da su američke snage obavezne da ostanu i osiguraju da Iračani imaju bolji život nego pod Sadamom Huseinom:

”Verujem da pomažemo, i da je potrebno da budemo ovde. Znam da mnogi Iračani takođe žele da ostanemo. Možeš tu želju videti na njihovom licu, kada prođeš kraj njih. To se vidi u njihovim osmesima i pozdravima.“

Medjutim, vojnik Rajan MekKarti se pita - ako su Iračani ranjeni u napadima čija meta su bili Amerikanci, da li američko vojno osoblje leči one koji ne bi bili ranjeni da Amerikanci nisu tu:

”Vidiš tako nešto i nekako se osećaš odgovornim. Ali i dalje se nadam da možemo da im popravimo kvalitet života, zbog čega smo ovde.“

Ove nedelje, američki državni sekretar, Kondoliza Rajs, nagovestila je da bi povlačenje nekih američkih jedinica uskoro moglo da počne, ali je dodala da pre kraja iduće godine verovatno neće biti povučen veći broj vojnika. Administracija predsednika Buša saopštila je da Sjedinjene Države moraju da održe snažnu prisustvo u Iraku, sve dok iračke snage ne budu adekvatno obučene i ne budu u stanju da preuzmu brigu o bezbednosti, a nova iračka vlada, koja će biti izabrana idućeg meseca, ne bude preuzela vlast.