Naučnici bi jednog dana skeniranjem embriona mogli da utvrde da li u njima ima gena, koji dovode do raka ili naslednih bolesti, poput Alchajmerove.

Međutim, pre nego što to postane moguće, britanska javnost zamoljena je da odgovori na pitanje da li bi to uopšte trebalo raditi. Ova nova tehnologija, sa sobom nosi i sve veći strah od takozvanih «dizajniranih beba», a britanska Agencija za plodnost i embriologiju želi da zna koliko daleko treba dozvoliti lekarima da idu.

Dva puta dnevno, Melani Dening udara sina u grudi kako bi iz pluća iskašljao šlajm. On boluje od cistične fibroze, genetske bolesti, od koje će gotovo sigurno umreti pre 30. godine. Melani pokušava da ima još jedno dete, a ovog puta njeni embrioni se skeniraju kako bi se utvrdilo da u njima nema lošeg gena.

«Ukoliko već imate dete sa cističnom fibrozom i ukoliko ste svesni efekata na duže staze, onda nikako ne možete da kažete da pokušavamo da stvorimo dizajniranu bebu, već samo zdravog brata ili sestru za našeg sina», objašnjava ona.

Lekarima u Velikoj Britaniji trenutno je dozvoljeno skeniranje embriona samo za nekoliko bolesti, gde postojanje gena garantuje da će doći do razvoja oboljenja. Međutim, Agencija za plodnost i emrbiologiju želi da od javnosti dobije odgovor da li bi skeniranje trebalo dozvoliti i u nekim drugim slučajevima, kao što su neki nasledni kanceri, gde postojanje lošeg gena samo povećava mogućnost da dođe do bolesti. Ova žena, borac za prava hendikepiranih, gnuša se takve ideje.

«Mi već odbacujemo embrione koji su oštećeni. Činjenica da uopšte razmatramo odbacivanje embriona, koji bi mogli da utiču na razvoj određene bolesti, pogotovo nema nikakvo pokriće», kaže Rejčel H(u)rst.

Tehnika skeniranja koristi se kod embriona stvorenih veštačkom oplodnjom. Iz svakog od embriona, kada su stari nekoliko dana, uzima se po jedna ćelija i testira na genetske bolesti koje već postoje u porodici. Embrioni sa lošim genom se odbacuju, dok se ostali ubrizgavaju u matericu, kako bi postali zdrave bebe. Neki moralni eksperti veruju da je tehnika toliko moćna da je ne bi trebalo ograničiti samo na sprečavanje genetskih oboljenja.

«Trebalo bi da dozvolimo roditeljima da izaberu bilo šta što će verovatno učiniti život njihovog deteta boljim ili dati tom detetu više izbora u budućnosti. Nema veze da li se to odnosi na neke bolesti ili njihove lične kapacitete ili talenat», kaže profesor Julijan Savulesku.

Dizajniranje bebine inteligencije za većinu ljudi je suvišan korak. Međutim, porodice u kojima se, s kolena na koleno, prenosi prokletstvo neke bolesti, gaje nadu da će embrioni na skeniranju dobiti zeleno svetlo, jer to bi mogla da bude njihova jedina nada da imaju zdravo dete.