Neki pravnici i obrazovni radnici zahtevaju promene u imigracionoj politici SAD, pošto smatraju da su sadašnji propisi suviše restriktivni i da obeshrabruju talentovane ljude iz drugih zemalja da studiraju, podučavaju ili rade u SAD. Umesto toga, navode oni, ti ljudi odlaze u druge zemlje što bi moglo da umanji konkurentsku sposobnost Amerike.

SAD su zemlja koju su izgradili i razvili imigranti. Medjutim, neki eksperti brinu da sve stroži zakoni usvojeni posle terorističkih napada 11. septembra 2001. ograničavaju priliv kvalifikovanih ljudi u Ameriku. Majkl Greko, predsednik Američke advokatske komore, inače i sam imigrant, kaže da sadašnji sistem ne uspeva da podmiri potrebe zemlje i da mora da bude izmenjen.

«Naši zakoni i stavovi u pogledu imigracije su postali gotovo šizofrenični. Ponekad smo otvarali vrata useljenicima gotovo bez ograničenja, a ponekad smo bezuspešno pokušavali da podignemo barijere - pravne, kao i fizičke. Naši današnji zakoni su odraz te konfuzije.»

Oko pola miliona stranih studenta dolazi u Ameriku svake godine. Medjutim, učesnici na jednom nedavnom skupu o imigracionoj politici tvrde da su mnogim talentovanim studentima uskraćene vize zbog suviše restriktivne politike.  Debra Stjuart iz Saveta za postdiplomske studije tvrdi da su prijave stranih studenata za magistarske i doktorske studije u SAD osetno opale posle 11. septembra 2001,  što ugrožava konkurentsku sposobnost Amerike.

«Američki politički lideri i postdiplomski programi sada počinju da shvataju da konkurentska sposobnost koju su američki univerziteti uživali posle Drugog svetskog rata - da privlače najbolje i najinteligentnije ljude iz celog sveta nije zauvek zagarantovana.»

Eksperti pripisuju pad interesovanja za studije u SAD nekoliko činilaca - uključujući i povećane troškove studija u Americi i  nastojanja drugih zemalja engleskog govornog područja da privuku strane studente, kao i percepciji u drugim zemljama da je sve teže studirati u Americi. Bil Vulf, predsednik Nacionalne akademije inženjerstva, kaže da su imigranti tokom proteklog veka pružili neke od najznačajnijih doprinosa u nauci i inženjerstvu u SAD.

«Izmedju 1900. i 2004. godine oko trećina Nobelovih nagrada u Americi dodeljena je Amerikancima rodjenim u drugim zemljama. Jasno je da smo uspeli da privučemo najbolje i najinteligentnije ljude iz celog sveta i da smo zahvaljujući tome postigli uspeh. Sada su nam takvi novi Amerikanci još potrebniji pošto druge zemlje postaju tehnološki konkurentnije i nastoje da oponašaju američki model prosperiteta.»

Imigracioni zakoni ometaju i američke kompanije u nastojanjima da privuku strane stručnjake. Advokat Deril Bafenstin kaže da je ponekad potrebno čekati mesecima pa i godinama na vize za strane stručnjake. On navodi da je Amerika na gubitku kada američke kompanije moraju da prebace radna mesta u inostranstvo zato što ne mogu da dovedu strane stručnjake ovde.

«Ako ne možemo da prebacimo tehnologiju tamo gde se odvija proizvodni proces, moraćemo da prebacimo da prebacimo proizvodni proces tamo gde se tehnologija nalazi.»

Učesnici ovog skupa smatraju da su bezbednost i prosperitet rezultat uravnoteženog pristupa, kojim se sprečava ulazak u zemlju onima koji bi mogli da joj naude, a privlače oni koji joj donose dobrobit i da bi izmenom zakona SAD mogle da postignu oba cilja.