Marćelo Lipi je "azure" doveo na korak do titule koju su poslednji put osvojili 1982. godine u Španiji

Fudbalska reprezentacija Italije prvi je finalista Svetskog šampionata jer je u Dortmundu bila bolja od domaćina Nemačke posle produžetaka. Italijani su bili bolji tokom celog meča i uz samo malo više sreće su mogli i ranije da reše pitanje pobednika. Nemačka nema za čim da žali jer je ova generacija ulaskom u polufinale premašila sva očekivanja.

Znatno bolju igru u prvom poluvremenu Italija nije uspela da kruniše golom. U 16. minutu Toti je sjajno proigrao Perotu, ali je Leman pravovremenim istrčavanjem sprečio pogodak. Totijev šut sa 13-14 metara u 29. minutu je izblokiran, a dva minuta kasnije Groso je lepo proašo po levoj strani, uposlio Tonija koji je sa peterca iz prve šutirao, ali je Mecelder bio na pravom mestu.

"Panceri" se tek u poslednjih deset minuta oslobađaju pritiska. Bilo je evidentno da njihov vezni red gotovo i ne postoji, a jedinu šansu su stvorili posle greške Pirla na sredini terena. Lopta je brzo stigla na desnu stranu do Šnajdera koji je bio usamljen na ivici kaznenog prostora, ali je njegov snažan šut završio iznad prečke .

Trenutak odluke: Udarac Fabia Grosa minut pred kraj drugog produžetka završio je iza leđa nemačkog golmana Jensa Lemana

Manje uzbuđenja je bilo u nastavku susreta. Nemci su uspeli da uspostave ravnotežu, ali su i dalje jako teško stvarali prilike. Jedinu su imali u 62. minutu kada je Podolski uspeo da se izbori za poziciju za šut na nekoliko metara od gola, ali je njegov pokušaj iz okreta Bufon odbranio. Prethodno su do vođstva mogli "azuri", ali je Leman još jednom pravovremenim istrčavanjem sačuvao mrežu, ovoga puta ispred Grosa. Bilo je jasno već dvadesetak minuta pre isteka devedesetog minuta da će obe selekcije kako se meč bude bližio kraju sve manje rizikovati. Igralo se "ziheraški" i nešto sporije pa su produžeci bili neminovni.

Minut pre kraja Fabio Groso je uspeo da kruniše bolju igru svoje selekcije udarcem iskosa sa desne strane, a samo koji tren kasnije Del Pjero je krunisao jednostavan kontranapad za veliko slavlje. Ipak, bilo je mnogo uzbuđenja tokom 30 minuta produžetaka. Đilardino je u 91. minutu pogodio stativu, Zambrota minut kasnije prečku, dok je na drugoj strani Podolski u dva navrata pripretio Bufonu.