Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji je prvi put ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, obeležava se danas u svetu.

Ujedinjene nacije, vlade i humanitarne organizacije širom sveta pozvale su na preduzimanje intenzivnijih aktivnosti u sprečavanju nasilja nad ženama. Obeležavajući Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, aktivisti apeluju na donošenje i primenu zakona protiv različitih vidova nasilja – od silovanja do udaranja žena.

Borci za prava žena slažu se da na svetu nema regiona, zemlje ili kulture u kojoj su žene potpuno zaštićene od nasilja. Prema njihovim rečima, činovi nasilja nad ženama su jedna od najvažnijih prepreka ženskom napredovanju u društvu, i predstavljaju fundamentalno kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Karin Džabr je zvaničnica Interparlamentarne unije, organizacije sastavljene od parlamenata 149 država. Ona kaže da tradicija i kultura često predstavljaju kamen spoticanja kada je reč o ljudskim pravima. Karin ističe da tradicija pojedinih društava toleriše nasilje nad ženama, ali dodaje da je nasilje nad ženama globalni problem, i da postoji u svim kulturama.

«To nasilje je možda vidljivije u islamskim zemljama, jer tamo imate prakse kao što su ubistvo zbog ukaljane časti, ili sakaćenje ženskih genitalija koje nije vezano za muslimanske zemlje, već pre za afrički kontinent. Takodje postoji nasilje u porodici, što je krupan problem, prisutan i u razvijenim zemljama. To pitanje je podjednako važno i urgentno kao i druge vrste nasilja zato što je reč o skrivenom nasilju.»

Karin Džabr dodaje da je Interparlamentarna unija usvojila rezoluciju kojom se vlade pozivaju da usvoje zakone koji bi zabranili silovanje, seksualno ropstvo, prinudnu prostituciju i druge vrste seksualnog nasilja. Ona kaže da parlamenti raspolažu brojnim mehanizmima koje mogu da iskoriste da poboljšaju stanje ženskih prava. Kao primer, ona ukazuje da nacionalni parlamenti imaju takozvanu «kontrolu nad džepom», odnosno mogu da iskoriste svoju kontrolu nad budžetom da bi suzbili nasilje nad ženama.

«Parlamenti mogu da ratifikuju odredjene zakone, ali takodje i osude nasilje nad ženama. Oni mogu da preispitaju propise koji su suprotni ženskim pravima, ili ne promovišu jednakost muškaraca i žena, mogu da unaprede pristup žena obrazovanju, zdravstvu, zemljištu i privatnoj svojini.»

Prema studiji koju je sproveo Razvojni fond UN za žene, u svetu je zabeležen napredak kada je reč o zakonima koji se odnose na ženska prava. 2003, samo 45 zemalja je imalo zakone koji se specifično odnose na nasilje u porodici. Danas, takve, konkretne zakone ima 60 država, a 89 zemalja primenjuje zakone protiv nasilja u celini.