“Kakvi bi mogli da budu dalji odnosi SAD i Srbije u svetlu nezavisnosti Kosova i njenih posledica”. Kolega Branko Mikašinović postavio je to pitanje potpredsedniku vašingtonskog instituta “Kejto”, Tedu Karpenteru.

Karpenter: Odnosi Srbije i SAD će biti prilicno zategnuti, bar za dogledno vreme. SAD insistiraju da Beograd u potpunosti prizna nezavisnost Kosova i da je to ključni test da li je Srbija spremna za punu integraciju uzapadnu zajednicu demokratija. Biće i drugih uslovljavanja, kao što je novi zahtev za veću saradnju sa Haškim sudom,  posebno u pogledu Mladića i drugih optuženih za ratne zločine. SAD žele da se Beograd povinuje zahtevima Vašingotna, Londona i Berlina i ako ne bude saradjivao smatraće se nekooperativnim i delom ne nove, već stare Evorpe, prožete nacionalizmom.

Glas Amerike: Šta bi Srbija, Rusija i druge zemlje, koje se protive nezavisnosti  Kosova mogle da učine u vezi sa tim pitanjem?

Karpenter: I Rusija i Srbija ne mogu u ovom momentu da učine mnogo, osim da protestuju. Medjutim, nezavisno Kosovo će biti trajna rana. Sam predsednik Buš je rekao da će se tim aktom promovisati mir i stabilnost, a u stvari će on ponovo dovesti do tenzija na Balkanu, da ne govorimo o mogućim težnjama ka stvaranju Velike Albanije, na račun dodatnih teritorija  u Makedoniji, Crnoj Groi i južnoj Srbiji. Takodje bi Republika Srpska mogla da postavi pitanje zašto ne može da se odvoji, ako to mogu kosovski Albanci. Nezavisnošću Kosova se potencijalno otvaraju svi prigušeni regionalni problemi poslednjih nekoliko godina.

Glas Amerike: Nezavisnost Kosova, prema nekima, ima dve važne posledice: uspostavlja presedan i predstavlja direktan izazov Rusiji?

Karpenter: To je tačno. Medjtim, SAD insistiraju da je Kosovo jedinstven slučaj i da neće predstavljati presedan. Neke zmelje, kao što su Rusija, Kina, Indija, Indonezija, Španija i druge ukazuju da se ovim uspostavlja presedan, kojim se otvara velika pandorina kutija, koja će uzrokovati daleko otvorenije i intenzivnije secesionističke pokrete i promene granica širom sveta. Većina zemalja koje brine taj presedan je u Aziji i Africi, mada i u Evropi, zbog problematičnosti kosovske nezavisnosti. Pored toga, SAD su ponovo ignorisale Rusiju, kao stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, i nanele štetu odnosima sa Rusijom zbog jednog sasvim marginalnog pitanja.