Zapravo, veterinarska škola na univerzitetu Pensilvanije blisko saradjuje sa univerzitetskom medicinskom školom na razvoju vakcine za limfomu, koja bi mogla da predupredi bolest kod pasa, a jednog dana možda i kod ljudi.

Ovo je Kajra, desetogodišnji pas koji je preživeo rak što bi moglo da pomogne medicinskim istraživačimada pobede tu bolest kod životinja ali i kod ljudi. Kajrina vlasnica Ajlin Ajzenhauer je pre dve godine primetila čvor na Kajrinoj nozi. Ajzenhauer je inače medicinska sestra koja brine o pacijentima obolelim od raka.

«Rekla sam, Kajra pa ti imaš limfomu, znala sam».

Američki nacionalni institut za rak procenjuje da se svake godine, kod oko 6 miliona pasa ustanovi rak koji je veoma sličan ljudskim kancerima. Mnogi od njih izgledaju isto pod rentgenskim zracima i šire se na isti način kod pasa i kod ljudi. Na univerzitetu Pensilvanije, veterinarka Karin Sorenmo saradjuje sa onkologom Robertom Vonderhajdom. Oni kažu da postoje i drugi važni faktori u vezi sa tim kancerima.

«Psi se ponašaju slično i vrlo sličo reaguju na tretman,» kaže doktor Vonderhajd.

«To je nešto kao skraćeni biološki životni vek na kojem možemo da proučavamo razvoj raka i takodje, potencijalno, odgovor na terapiju,» kaže veterinar, Karin Sorenmo.

Proučavanjem pasa, istraživači mogu da dodju do rezultata svojih studija mnogo brže. Ideja je da to bude dobrobit i za životinje i za ljude. Kajra je primila hemoterapiju i vakcinu protiv kancera. Sada je izlečena. Kao vlasnica psa i medicinska sestra, Ajlin Ajzenhauer je zahvalna i puna nade.

«Nadam se da ću jednoga dana moći da dam ovu vakcinu ljudima i deci i da ću ih obavestiti kako je sve počelo i odakle je vakcina došla,» kaže Ajzenhauer.

Ukoliko se terapija pokaže delotvornom na psima, to će skratiti vreme za proizvodnju iste vakcine za ljude.