Simbol grada Njujorka, Empajer stejt bilding – svojevremeno najviša zgrada na svetu – treba da postane najzelenija građevina na svetu. Istorijski objekat uvodi mere za zaštitu prirodne sredine i vlasnici kažu da će po završetku projekta 2013, potrošnja energije biti smanjena za 38 odsto. Početni predračun za radove iznosi 20 miliona dolara, a očekuje se da će godišnja ušteda energije biti 4 miliona i 400 hiljada dolara.

"Osveženje" vredno 20 miliona dolara: Empajer stejt bilding

Građena tokom 1930-ih, u vreme Velike depresije, Empajer stejt bilding sa 102 sprata, jeste džinovska Art deko građevina od betona. U zgradi su kancelarije, restorani i mnoštvo turista, koji dolaze da bi uživali u pogledu na Mehetn koji oduzima dah. Slava Empajer stejta navela je vlasnike da preduzmu obimni četvorogodišnji projekat smanjenja ispuštanja ugljendioksida i utroška energije. Zgrada će biti podvrgnuta seriji intervencija, koje obuhvataju i zamenu svih šest i po hiljada prozora specijalnim oknima koja smanjuju toplotu leti, a zimi je zadržavaju, objašnjava Pol Roud, direktor projekta.

„Sačuvaćemo sve koristi koje prozori pružaju, a smanjiti neke od negativnih uticaja. Postavićemo trostruko glazirane prozore koji imaju koeficijent izolacije gotovo identičan zidovima u koje se ugrađuju“.

Dodatna izolacija će se postaviti iza grejnih tela da bi se uštedela toplota. Takođe se predviđa ugradnja enegretski efikasnog osvetljenja, poboljšanje kontrolnih sistema u zgradi da bi i oni bili energetski efikasniji i ugrađivanje savremenih rashladnih i grejnih sistema, kod kojih zagađivanje zavisi od upotrebe.

„Još jedna stvar koju ćemo da uradimo jeste povećanje efikasnosti opih mašina. Na taj način ćemo smanjiti, gotovo prepoloviti energetsku potrošnju te mašine i svih ostalih mašina“.

Posetioci u holu džinovske građevine

A to će istovremeno smanjiti ispuštanje ugljen dioksida iz zgrade za otprilike 105 hiljada tona godišnje. Vlasnici zgrade kažu da pretvaranje starih zgrada u objekte koji manje zagađuju prirodnu sredinu predstavlja ključ za smanjenje takozvanog efekta staklenika u Njujorku, u kojem građevine u gradu učestvuju sa oko 80 odsto.

„Jedan od ključnih, suštinskih ciljeva je to što pokušavamo da poručimo svima u svetu da su ovakvi zahvati poslovno dobri. Ne postoji razlog zbog kojeg ovo ne bi moglo da se uradi bilo gde u svetu i da bilo gde donese određenu zaradu“.

Ipak, Roud kaže da adaptacija objekata nije jedini način za smanjenje potrošnje energije i naglašava da i ljudi moraju da pomene svoje navike.