Kako bi iranska kriza mogla da se odrazi na američku inostranu politiku i američko-iranske i regionalne odnose? Za “Glas Amerike” o tome govori naučni saradnik Instituta “Vudro Vilson”, Džon Sitilidis.***

Lančana reakcija: Džon Sitilidis

Sitilidis: “Najnoviji događaji u Iranu će imati dalekosežne posledice, ne samo u pogledu američko-iranskih odnosa, nego i u pogledu zapadnih interesa, od Mediterana na zapadu, preko Arabijskog poluostrva na jugu, pa sve do Pakistana na istoku, uključujući Indiju i Avganistan. Istorija nas uči da događaji povezani sa Iranom imaju značajne posledice, koje obuhvataju i rusko-američke odnose, Irak i Bliski istok. Postavlja se i pitanje koliko bi iranska situacija mogla da utiče na Irak, gde stasava mlada demokratija, a imate i izbore koji će se održati sredinom avgusta u Avganistanu. Dakle, Sjedinjene Države moraju da obezbede korektne političke procese u tim zemljama, jer će ishod avganistanskih izbora imati presudnu važnost u daljoj borbi protiv al-Kaide u Pakistanu. Prema tome, imate lančanu reakciju: odnosi Avganistana i Pakistana mogu da utiču na situaciju u Iranu, a situacija u Pakistanu na pakistansko-indijske odnose, koji imaju veliku stratešku važnost za Sjedinjene Države. Situacija u Iranu bi mogla da utiče i na dalji razvoj demokratskih reformi u zemljama kao što su Egipat i Saudijska Arabija. To znači da će naša podrška iranskom narodu, koji želi da zaštiti svoja prava, slobodu i demokratiju, biti praćena sa velikom pažnjom u tom regionu, pa i širom sveta“.

Glas Amerike: Da li američko regionalno angažovanje predstavlja borbu i protiv terorizma i za demokratske promene?

Sitilidis: “Najvažnije pitanje za Sjedinjene Države i svaku državu, jeste njena bezbednost, uzimajući u obzir mogućnost katastrofalnih terorističkih akcija kao što su one septembra 2001. Međutim, da bismo imali stabilnije režime i bezbednost, potrebna su uspešna i slobodna društva. Drugim rečima, na Sjedinjene Države se gleda kao na zemlju koja iskreno podržava demokratske težnje naroda da  izaberu svoju vlast, koja neće biti diktatorska, što se istovremeno nadovezuje i na ideju zaštite međunarodnog bezbednosnog i ekonomskog sistema od terorizma“.

Glas Amerike: Kako procenjujete stav Rusije i rusko-iranske odnose u ovom kriznom periodu?
 
Sitilidis: “To što je Moskva brzo prihvatila rezultate iranskih izbora - prožetih nepravilnostima – razočaralo je mnoge u Obaminoj administraciji. Bez obzira ko je sledeći iranski predsednik, Sjedinjene Države su očekivale da Rusija doprinese održavanju poštenijih izbora u Iranu. Mnogi ukazuju na sličnosti između sadašnjih događaja u Iranu i onih u Sovjetskom Savezu, krajem 1980-tih. Tada ste u Moskvi imali uslovnog reformatora Mihaila Gorbačova, koji se poredi sa Musavijem, koji međutim nije reformator zapadnog tipa, nego čvrstorukaš, koga je odgajio ajatola Homeini. Dakle, pitanje je da li iranski narod smatra da je Musavi najpogodnija ličnost koja može da pomogne u prelasku sa nazadne vlasti na slobodniji i reformisani Iran i da li bi on u budućnosti mogao da doprinese padu diktatorskog klerikalnog režima u Iranu, kao što je bio slučaj sa Gorbačovom i sovjetskim totalitarnim režimom 1991“.