Nova raketa sa lunarnim sondama lansirana 17. juna 2009.

Od poslednjeg spuštanja američkih astronauta na mesec prošlo je 40 godina. Najnovija sonda, lansirana prošle nedelje, nema ljudsku posadu ali je zato načičkana senzorima za detekciju vode i područja pogodnih za spuštanje. Plan je da se do 2020. ljudi ponovo spuste na mesec.

20. juli 1969. ostao je zabeležen u istoriji. Toga dana, američki astronaut Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je kročio na mesec. Profesor aeronautike i astronautike, Lorens Jang, kaže da je taj uspeh postignut uprkos okolnostima.

"Bila je to velika avantura, u vreme velikih teškoća u zemlji - Vijetnamskog rata i masovnih protesta njegovih protivnika. Šezdesete godine bile su neobične svuda u svetu. Jedina aktivnost koja se izdvajala po hrabrosti, odvažnosti i uzbudljivosti bilo je spuštanje na mesec," kaže profesor aeronautike i astronautike na masačusetskom institutu za tehnologiju, Lorens Jang.

Međutim nije mali broj onih koji kao drugi čovek koji je stupio na mesec, bivši astronaut Baz Oldrin, ne vide prednost u povratku na mesec.

"Bojim se da ne postoji dobar komercijalni razlog za osnivanje kolonije na mesecu," kaže on.

Astronaut Baz Oldrina na mesecu

Oldrin kaže kako veruje da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istraživanjima, kao što su potencijalnin izvori minerala na asteroidima ili na Marsu, na kome je već otkrivena voda.

"Da li želimo da budemo poznati po tome što smo se, posle 50 godina, vratili na mesec iako ne znamo ko će da plati za to osim američkih poreskih obveznika? Mislim da bi boravak ljudi na mesecu trebalo da bude ekonomski isplativ," kaže Baz Oldrin.

Ali uz dva rata, recesiju i skupe domaće planove predsednika Obame, budućnost istraživanja svemira nije osigurana. Lunarna misija mogla bi da košta više od sto milijardi dolara, pa je Obama naredio reviziju tog plana. Njegov savetnik za nauku i tehnologiju, Džon Holdren, kaže da su Sjedinjene Države ipak predane istraživanjima svemira.

"I ja i predsednik smatramo da će biti moguće da NASA sprovede najvažnije programe i održi vodeću ulogu Sjedinjenih Država u tome," kaže Holdren.

Ograničenost sredstava ipak pokreće pitanja o isplativosti povratka ljudi na mesec. Profesor Jang, koji se ranije zalagao za odlazak na Mars, sada je promenio mišljenje.

"Poslednje što želimo je da pošaljemo posadu na Mars bez mera za održavanje njihove fizičke kondicije. Ne želimo da se ti ljudi vrate sa kostima i mišićima toliko slabim da ne mogu da nose ni sebe niti svoja svemirska odela. To se mora izbeći po svaku cenu, a mesec je mesto na kome možemo da naučimo više o tome," kaže profesor Jang.

Mladi naučnici, kao Ali Anderson, sa Masačusetskog instituta za tehnologiju ipak se nadaju da će budućnost doneti nova istraživanja.

"Za mog života želela bih da vidim koloniju na mesecu, mnogo posla na Međunarodnoj svemirskoj stanici i da barem jedna osoba kroči na Mars," kaže Ali Anderson.

Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće svoj izveštaj predsedniku Obami u avgustu.