Mada predsednik Obama tek treba da iznese detalje svoje politike prema Rusiji, Kremlj ističe da je primio pozitivne signale od strane njegove administracije o izgledima za preuredjenje odnosa Moskve i Vašingtona. Parametri novih odnosa će verovatno postati jasniji posle predstojeće posete predsednika Obame Moskvi i razgovora sa domaćinom, Dmitrijem Medvedevom.

Predsednik Obama je u maju rekao ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, koji je boravio u poseti Sjedinjenim Državama, da Vašington i Moskva imaju izvanrednu priliku da, kako se izrazio „resetuju bilateralne odnose“ po mnogim pitanjima.

Obama: "Resetovati" odnose sa Rusijom

„Reč  je o nizu pitanja - od širenja nuklearnog naoružanja, preko situacije u Avganistanu i Pakistanu, te dileme - kako pristupiti Iranu i bliskoistočnom pitanju, do trgovinskih veza dve zemlje i rešavanja finansijske krize koja je nanela štetu ekonomijama svih zemalja sveta,“ rekao je Obama.

Šef ruske diplomatije Lavrov odgovorio je pozitivno:

„Mislim da saradjujemo na veoma pragmatičan, poslovan način, na osnovu zajedničkih interesa gde god se naši stavovi podudaraju, kao i na osnovu uzajamnog poštovanja u svim pitanjima gde imamo nesuglasice, kako bismo smanjili te nesuglasice u interesu obe zemlje i medjunarodne stabilnosti.“

Jedno od ključnih područja od zajedničkog interesa je smanjenje nuklearnih arsenala. Dvojica lidera treba da dobiju izveštaj o toku pregovora o sporazumu kojim bi bio zamenjen Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, START. Napredak u tom pogledu mogao bi da dovede do bliske saradnje po drugim pitanjima – kaže Viktor Kremenjuk, iz moskovskog Instituta za SAD i Kanadu:

„Mislim da Obama čini pravu stvar. Njegov prioritet sada je ofanzivno strateško naoružanje – odnosno sporazum o njegovom smanjenju. Ukoliko bi to pitanje bilo rešeno,  otvorilo bi mogućnost za rešavanje drugih problema.“

To su problemi poput sprečavanja Irana da se domogne nuklearnog naoružanja – što je najviši prioritet spoljne politike Vašingtona, kao i pitanje raketne odbrane, pošto se Moskva oštro protivi planu administracije predsednika Buša o razmeštanju protivraketnog štita u Evropi.

Pa ipak, grupe aktivista za ljudska prava navode da bi način na koji se ruska vlada ponaša prema disidentima i tretira pitanje ljudskih prava trebalo da budu na vrhu dnevnog reda predsednika Obame. Te grupe, medjutim, strahuju da to neće biti slučaj. Ruski predsednik Medvedev se u martu sastao u Kremlju sa bivšim američkim senatorima Čakom Hejgelom i Gerijem Hartom, članovima dvostranačke Komisije za američku politiku prema Rusiji. I, mada ta komisija apeluje na predsednika Obamu da pokrene pitanje ljudskih prava u Rusiji, ona takodje preporučuje da predsednik poštuje suverenitet, istoriju i tradicije Rusije. Igor Kljamkin, iz moskovske Fondacije za liberalnu misiju, kaže da takve preporuke šalju pogrešan signal:

„Ono što su oni imali u vidu je da su demokratija i vladavina prava strani Rusiji i da su njene vrednosti i tradicije - autokratska i autoritarna uprava. Korišćenjem istih reči koje koristi Kremlj, Amerikanci priznaju da se slažu sa takvom Rusijom.“

Kremenjuk: Ideja demokratizacije ne nailazi na veliko razumevanje u Rusiji

Viktor Kremenjuk se slaže da Rusija mora da se demokratizuje ako želi da modernizuje svoju ekonomiju. Medjutim, on dodaje da bi pritisak spolja mogao biti kontraproduktivan:

„Ideja demokratizacije ne nailazi na veliko razumevanje u Rusiji. Nije još ukorenjena kod običnih ljudi, niti kod onih na vlasti. Stoga bi zahtev za poštovanje izvesnih pravila pod takvim uslovima izgledao kao fundamentalno mešanje u unutrašnja pitanja Rusije.“

Tokom američke izborne kampanje, tadašnji predsednički kandidat Barak Obama rekao je da Sjedinjene Države ne bi trebalo da se ustežu od većeg zalaganja za demokratiju i transparentnost u Rusiji. Koliko snažno će se Obama za to zalagati u svojstvu predsednika, dok se suočava sa drugim pitanjima u odnosima Vašingtona i Moskve, biće verovatno jasnije tokom i posle njegove predstojeće posete Rusiji.