Pokušaj razdvajanja ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva od njegovog mentora i premijera Vladimira Putina nije uspeo, kaže saradnik nemačkog Saveta za spoljnopolitičke odnose Džon Halsman.

Džon Halsman

„Obama je shvatio da je vlast u Putinovim rukama. Medvedev je možda vedrije, u većoj meri prozapadno lice, ali razlike u politici između ruskog predsednika i premijera još niko nije uspeo da ustanovi, ako uopšte postoje. Mislim da je i Obama stekao taj utisak u razgovoru sa Putinom i smatram da je to dobra stvar," tvrdi Halsman.

Još jedan povoljan razvoj na samitu bio je postignuti dogovor o smanjenju strateškog naoružanja, kaže naš sagovornik.
 
„Shvatili su da se neće složiti oko toga da bivše sovjetske republike predstavljaju rusku interesnu sferu, ili oko potrebe veće integracije Rusije u globalnu ekonomiju -- jer Moskva je upravo povukla zahtev za pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji -- a nisu se saglasili ni o mnogim drugim stvarima u novom, multipolarnom svetu. Ipak, složili su se da je znatno smanjenje obima strateškog naoružanja u interesu obe strane.  Kao što to često čini, Obama je ignorišću nesuglasice izabrao pitanje u kome se slažu da bi video da li pomoću postignutog dogovora može da načne neka teža pitanja," rekao je Halsman.

Džon Halsman smatra da je predsednik Obama tokom posete izrazio dužno poštovanje Rusiji, kao važnom međunarodnom faktoru.

„Obama je učtiva, šarmantna osoba, koja s pažnjom sluša svoje sagovornike. On je takav bio i prema ruskim sagovornicima, ukazujući na važnost Rusije kao krupnog aktera u današnjem multipolarnom svetu i neophodnog partnera u kontroli naoružanja, i isticao da je Americi potrebna pomoć Rusije po nizu pitanja, od Severne Koreje i Irana do saradnje u rešavanju globalne ekonomske krize i terorizma u svetu. To je upravo ono što mnogi Rusi žele i zato mislim da je Obamina poseta bila uspešna," ističe Halsman.

Razgovori u Moskvi, kaže dalje Halsman, „dobrodošao je vetar u leđa“ američkom predsedniku, koji je danas doputovao na samit Grupe 8 u Italiji.  Međutim, od tog skupa naš sagovornik ne očekuje mnogo.

„Tih osam zemalja ne mogu same da reše problem svetske ekonomije.  To se ne može postići bez Kine, zemalja Persijskog zaliva, Indije, Brazila, Rusije i drugih.  Mislim da je G-8 prevaziđen.  Obama je pozvao predstavnike dodatnih 16 zemalja da učestvuju na tom skupu, ali one nisu punopravne članice sa pravom odlučivanja. Grupa-8 je bila efikasna tokom 80-tih, kada su najveće industrijske zemlje Zapada i Japan zaista mogle, kao vodeće svetske ekonomije, da rešavaju globalna pitanja. Danas imamo nove ekonomske džinove na pomolu i bez njih nema rešenja krize," kaže Halsman.

On dodaje da će se na dnevnom redu sledećeg samitg Grupe 8, već zakazanog za septembar, u Pitsburgu, u Sjedinjenim Državama, verovatno naći predlog za proširenje te grupe za još najmanje šest članica.