Ulični protesti u Iranu su nestali pod pritiskom vladinih snaga bezbednosti. Međutim, političke razmirice se nastavljaju. Prepirke iza zatvorenih vrata nedavno su izbile u javnost, pružajući redak uvid u političke napetosti u Islamskoj republici.

Maloni: Tekuće svadje bez presedana.

Na nedavno održanom pretresu na Kapitol hilu, Suzan Maloni, ekspert u Centru Saban za politiku na Bliskom istoku, rekla je da su tekuće svađe između vodećih iranskih političara bez presedana.

„Dodatna dalekosežna posledica po iranski režim jeste podela unutar političke elite.  Frakcionaške prepirke su oduvek postojale u Iranu, ali nikada na ovom nivou, niti smo ikada bili svedoci tako direktnog napada na autoritet vrhovnog vođe,“ rekla je Maloni.

Predsednik Mahmud Ahmadinedžad je isprva odbio da sprovede naredbu vrhovnog vođe Alija Hameneija da odustane od imenovanja svog kandidata Rahima Esfandijara Mašaeija za prvog potpredsednika.

Mašaei je kontroverzan u iranskim konzervativnim političkim krugovima zbog njegovih svojevremenih povoljnih komentara o izraelskom narodu. Ahmadinedžad je popustio pred zahtevom vrhovnog vođe, pošto su to od njega zatražili konzervativci. Međutim, u znak prkosa imenovao Mašaeija za šefa svog kabineta.  Komentatori ističu da je Mašaeijeva kćerka udata za predsednikovog sina.

U nedelju, uoči ponovne inauguracije, Ahmadinedžad je smenio svog tvrdokornog ministra za obaveštajna pitanja, dok je ministar za kulturu podneo ostavku. Nije usledilo nikakvo zvanično objašenjenje, ali prema listu Teheran tajms, koji izlazi na engleskom jeziku, oba ministra su se žestoko protivila imenovanju Mašaeija za potpredsednika.

Istog dana, Ahmadinedžad je imenovao Alija Kordana za specijalnog inspektora. Kordan je prošle godine podneo ostavku pošto je ustanovljeno da je lagao da je stekao diplomu Univerziteta Oksford. Kordanov novi posao je istraživanje prevara i korupcija u vladi.

Bala: Rafsandžani nastoji da ograniči predsedikov prostor za manevrisanje.

Analitičari ukazuju da je predsednik suočen sa pritiskom i reformista i konzervativaca. Reva Bala, analitičarka privatne konsultantske firme za obaveštajna pitanja Stratfor, tvrdi da jedan od glavnih predsednikovih političkih rivala, bivši predsednik Ali Akbar Hašemi Rafsandžani, nastoji da ograniči predsednikov prostor za političko manevrisanje.

„Rafsandžani jasno predočava da postoje granice do kojih Ahmadinedžad može da deluje, i da vrhovni vođa mora da poštuje te granice. Videćemo koliko daleko će sada Ahmadinadžad moći da ide,“ kaže Ravi Bala.

Abas Milani, direktor Iranskih studija na Univerzitetu Stanford, kaže da je i opozicija podeljena.

„Mislim da je opozicija podeljena u dve grupe. Neki su umereni, kao Rafsandžani, koji želi suptilniju verziju statusa kvo.  Musavi i ostali, iako to nisu artikulisali, žele povratak, kako su to neki od njih izričito rekli, prvobitnom nacrtu ustava,“ kaže Milani.

U toj verziji nije predviđena posebna uloga klera niti se pominje koncept prema kome najviši autoritet počiva na jednom verskom lideru.

Ali, ravnoteža snaga mogla bi da leži u rukama moćne iranske Revolucionarne garde, stvorene 1979., jer ajatola Homeini nije imao poverenje u iransku vojsku. Predsednik Ahmadinedžad je veteran Revolucionarne garde.

Sadžapur: Jedinstvo Revolucionarne garde moglo bi da bude ugruženo.

Analitičar Karnegijeve Fondacije za međunarodni mir, Karim Sadžapur, naveo je na pomenutom kongresnom pretresu da bi vrhovni vođa i predsednik imali ozbiljne nevolje ako bi jedinstvo Revolucionarne garde počelo da puca.

„Za sada ne vidimo znake toga, ali Revolucionarna garda sa 120 hiljada ljudi predstavlja krupan entitet. Dok Hamenei postavlja najviše komandante koji će mu verovatno biti odani, niži redovi u mnogo većoj meri odražavaju iransko društvo u celini,“ navodi Sađapur.

Mahmud Ahmadinedžad polaže predsedničku zakletvu 5. avgusta.