Da li je došlo do promena u američkoj spoljnoj politici u skladu sa predizbornom kampanjom predsednika Baraka Obame, globalno govoreći, a posebno u pogledu Balkana? Za odgovor na to pitanje zamolili smo profesora političkih nauka na Nacionlanom univerzitetu za odbranu, Stivena Majera.

Majer: Balkan će imati nizak prioritet administracije ukoliko ne izbije neka kriza.

Majer: "Interesantno je da su promene u spoljnoj politici SAD neznatne, a za to imate bar dva razloga. Prvo, sadašnja administracija je preokupirana unutrašnjim pitanjima, posebno finansijskom krizom, koja, naravno, ima domaće i medjunarodne implikacije. Dakle, spoljna politika Obamine adminstracije je i dalje inertna, izgradjuje svoj profil, i u suštini je, hteli mi to ili ne, slična  Bušovoj u pogledu, recimo, Avganistana i Iraka, gde smo i dalje vojno prisutni, zatim Pakistana, gde smo sve više angažovani, kao i Irana i Severne Koreje, koji postaju sve više kontroverzni, a sada i Bliskog istoka."

Glas Amerike: Da li će biti nekih značajnijih promena u američkoj politici prema Balkanu i, posebno, prema Srbiji?

Majer: "Balkan će imati nizak prioritet adminstracije, ukoliko ne izbije neka krizna situacija. U svetlu prisustva brojnih funkcionera iz Klintonove administracije, koji su formulisali politiku prema Balkanu 1990-ih godina, a koji su sada u Džavnom sekretarijatu i na drugim položajima, oni će se uglavnom koncentrisati na daleko aktuelnija pitnaja, kao što su Irak, Avganistan, Bliski istok itd, ali neće sasvim zapostaviti Balkan , jer je tamošnja situacija rezultat aktivnosti demokrata i njihova politička baština. Medjutim, ne verujem da će se u sadašnjoj situaciji  preduzimati neke  konkretnije mere. Tu prvenstveno mislim na Bosnu i Hercegovinu i Herecegovinu i Kosovo, mada situacija u Bosni sve više klizi prema neizvesnosti. Ne bi me iznenadilo da u narednih godinu dana dodje do intenzivnijih internih nesuglasica u svetlu brojnih pitanja - mogućeg podizanja optužnice protiv Milorada Dodika, ustavne reforme, pitanje državne svojine, kao i rastućih etničkih napetosti. Realnost na terenu je da Bosna i Hercegovina kao država ima probleme u kontekstu različitih koncepcija i ambicija Sarajeva i Banja Luke, mada medjunarodna zajednica radi na odstranjivanju istih. S druge strane, na Kosovu imate evoluciju zamrznutog konflikta. Naime, Beograd neće da odustane od suverniteta nad Kosovom, dok SAD, druge zapadne zemlje i Priština neće da odustanu od nezavisnosti. Dakle, radi se o potpuno oprečnim stavovima. U suštini, realnost je da nije došlo do značajnijih promena ni u Bosni ni na Kosovu."