Da li Avganistan predstavlja ključni spoljnopolitički test za administraciju predsednika Baraka Obame? Za “Glas Amerike” o tome govori voditelj televizijskog  programa “Hronika Bele kuće,” Luelin King.

"Rat u Avganistanu će potrajati"

King: “Mislim da će situacija u Avganistanu uticati na dalju orijentaciju američke spoljne politike, bez obzira na ishod avganistanskog problema, a kada to kažem, mislim da će od sada SAD vrlo nerado ulaziti u nove ratove. Ratovi u Avganistanu i u Iraku nisu rezulatat Obamine politike, već ih je on nasledio, ali ih mora rešiti. U Avganistanu imate tri konflikta: rat sa al-Kaidom, Talibanima i krijumčarima drogom. Obama je u neku ruku u klopci i za njega će biti veoma teško da se povuće iz Avganistana, pošto bi to značilo pobedu ekstremnih Islamista. Mislim da će to biti rat koji će potrajati, ukoliko se ne postigne neki neprirodni sporazum koji ustvari neće nikoga zadovoljiti, ali će omogućiti SAD da napuste tu zemlju, pa i region. Takav sporazum bi mogao da se razmotri 2011, pre predsedničkih izbora. SAD bi u određenom trenutku mogle da proglase pobedu, da se odgovornost za upravu nad zemljom prebaci na Avganistance i tako dalje… ali to istovremeno znači prepuštanje žena i svih demokratskih elemenata u toj zemlji jednom opresivnom i surovom talibanskom režimu”.

Glas Amerike: Suočeni smo sa kontroverznim predsedničkim izborima u Avganistanu i Iranu, kao i terorističkim akcijma u Pakistanu i Iraku. Šta to znači za regionalnu bezbednost?

King: “Uprkos činjenici da su ti izbori osporavani, oni ipak daju izvesnu legitimnost pobednicima, što znači da će američka administracija morati da održava odnose sa novoizabranim liderima.  Recimo u Iranu, mi moramo da održavamo kontakte sa sadašnjim predsednikom, mada nam on nije po volji, jer se ne može čekati na nove izbore i novog  predsednika. Slična situacija je i u Avganistanu. Karzaijeva vlada ne uživa veliko poverenje naroda, nije popularna i ima nepotpunu kontrolu nad zemljom.  Dakle, suočeni smo sa osporavanim izborima i liderima, nestabilnim unutrašnjim situacijama i konfliktima, kao što je to slučaj i u Iraku i Pakistanu, i mnogi iz toga vide izlaz u već oprobanom metodu: proglasi pobedu i vrati se kući”.

Glas Amerike: Predsednik Obama je predan brzom rešenju izraelsko-palestinskog konflikta.  Da li će to rešenje ići više u prilog arapskom svetu, Izraelu ili biti neki kompromis?

King: “Višedecenijski izraelsko-palestinski problem ne može da se  reši nekom nametnutom solucijom. Interna situacija u Izraelu je  pooštrena, Izraelci su se okrenuli sebi i postali još veći nacionalisti.  Lično smatram da se neće postići rešenje o dve države tokom administracije predsednika Obame. Američki predsednik imaće više poverenja i pružiti verbalnu podršku arapskom svetu, što će uznemiriti Izraelce, ali oni imaju snažnu i već tradicionalnu podršku u SAD i postoji limit do koga Obama može da ide, koji se upravo sada testira”.