Povodom nedavne odluke predsednika Baraka Obame da odustane od stacioniranja protivraketnog štita u Centralnoj Evropi, za „Glas Amerike“ govori Čarls Kapčan, naučni saradnik privatnog Saveta za spoljnu politiku, ovde u Vašingtonu. 

"Zemlje centralne Evrope nisu više u središtu pažnje američke transatlantske politike"

Čarls Kapčan kaže da odluka nije ustupak Moskvi:

„Mislim da uopšte nije bila namera da se učini koncesija Rusiji. Mislim da je odluka zasnovana na pukoj tehnološkoj osnovi i proceni do kakvog bi raketnog napada realno moglo da dođe. Iran poseduje rakete kratkog i srednjeg dometa, ali još nema rakete dugog dometa, na čemu je bio zasnovan Bušov sistem. Obama se odlučio za štit od raketa kraćeg dometa, koji takođe može mnogo brže da se izgradi od koncepta prethodne adminsitracije“.

Kapčan veruje da bi Moskva mogla da bude pozvana da učestvuje u izgradnji novog antibalističkog štita, koji bi takođe mogao da obuhvati raspoređivanje raketa presretača u Poljskoj i Češkoj. Prema njegovim rečima, zemlje Centralne Evrope moraju da se pomire sa činjenicom da nisu u središtu pažnje američke transatlantske politike.

„Slažem se da Obamina administracija zaslužuje kritiku što nije dovoljno pažnje posvetila diplomatskoj pripremi pomenute odluke. Međutim, zemlje Centralne Evrope treba da imaju na umu da više nemaju isti značaj koji su imale odmah posle pada Berlinskog zida, kada su Sjedinjene Države bile obuzete njihovom integracijom u NATO i Evropsku uniju. Za vreme Bušove administracije, Centralna Evropa je uživala privilegovan položaj, jer je aktivno podržavala rat u Iraku. Pod Obamom administracijom, Centralna Evropa poprima status normalnog saveznika, što ne znači da je Obama okrenuo leđa tim zemljama u korist partnerstva sa Rusijom. Mislim da je ta vrsta zabrinutosti u mnogo većoj meri rezultat paranoje, nego činjenica“.

Istočna i Srednja Evropa zastupaju drugačiju politiku prema Rusiji od Zapadne Evrope, uglavnom zbog opterećenja iz prošlosti, smatra Kapčan.

„Mislim da deo problema potiče od različite procene bezbednosne opasnosti od Rusije. Istočnoevropljani su decenijama živeli pod ruskom okupacijom i pritiskom. Oni mnogo teže mogu da zamisle Rusiju kao svog partnera. Zapadna Evropa i Sjedinjene Države nisu iskusile nikakvu okupaciju niti represiju, bez obzira na dugotrajni Hladni rat i zategnute odnose sa Sovjetskim Savezom. Njihova istorijska opterećenja su mnogo lakša i mnogo se lakše prevazilaze“.

Proces prilagođavanja Istočne i Srednje Evrope novoj geostrateškoj realnosti možda će trajati duže, kaže Kapčan, koji je ipak optimista da će s vremenom, sve članice Evropske unije slediti istu politiku prema Moskvi.