U Istanbulu, gde je u toku redovno godišnje zasedanje međunarodnih finansijskih institucija, nastavljaju se nasilni protesti na ulicama. Najmanje 200 učesnika protesta, koji su pokušali da organizuju šetnju do mesta održavanja sastanka, sukobilo se sa pripadnicima turske specijalne policije. Mnogi demonstranti gađali su policajce kamenjem, tako da ih je nekolicina privedena. Uprkos svemu, zakonodavci i ekonomisti vodećih svetskih finansijskih institucija kažu da su ostvarili napredak u nastojanjima da zadovolje promenjene potrebe najsiromašnijih zemalja sveta.

Demonstranti protestuju u Istanbulu zbog održavanja godišnjeg zasedanja svetskih finansijkih institucija

Turska policija nastavlja da koristi vodene topove i suzavac ne bi li rasterala demonstrante koji pokušavaju da poremete redovno godišnje zasedanje Međunardonog monetarnog fonda i Svetska banke u Istanbulu. Uprkos štete nanete obližnjim bankama i izlozima prodavnica, drugi dan sastanaka protekao je u skladu sa programom, a lideri međunardonih finansijkih institucija saopštili su da je postignut napredak. Predsednik Svetske banke Robert Zelik izjavio je da je izazov pronaći adekvatna sredstva za pomoć najsiromašnijim zemljama.

„Naglasio sam da smo u poziciji da sada budemo proaktivni, odnosno, kako se krećemo ka sredini sledeće godine, počećemo da imamo neka ozbiljna ograničenja. A onda ćemo morati da racionalizujemo i očigledno fokusiramo se na zemlje sa najnižim prihodima“, rekao je Zelik i dodao da su zemlje članice postigle dogovor u vezi sa novim sistemom kojim bi 79 najsiromašnijih zemalja sveta brzo dobile grantove i zajmove. 

Izvršni direktor MMF-a Dominik Štraus-Kan (levo), ministar finasija Meksika i predsedavajući MMF-a Agustin Karstens (u sredini) i predsednik Svetske banke Robert Zelik (desno) u Istanbulu

Bez kontinuirane pomoći, istakao je Zelik, mnoge zemlje neće moći da se nose sa posledicama globalne ekonomske krize:

„Postoje mnogi rizici, među kojima su rastuća nezaposlenost, sve veća pojava protekcionizma i i dalje velike razlike u produktivnosti. Globalna ekonomija je i dalje podložna pogoršanjima, pogotovo u 2010. kada vlade planiraju povuku najveći deo novca koji su uložili u oporavak ekonomije, a preneseni dugovi bi mogli da se spoje sa porastom kamatnih stopa“.

Svetska banka raspodelial je rekordne 33 milijarde dolara ove godine i na putu je da pozajmi još 40 milijardi nekim od najsiromašnijih zemlaja sveta. U toku su razgovori da se sredstva koja su na raspolaganju banci tokom naredne tri godine povećaju za 100 milijardi dolara. Ekonomista Svetske banke Agustin Karstens kaže da je ta potreba vrlo hitna:

„Svetska banka procenjuje da bi do kraja 2010, nekih 90 miliona ljudi moglo da bude na granici ekstremnog siromaštva“.

Svetska banka i MMF kažu da uvode reforme kako bi finansiranje postalo što efikasnije, i to na način da se povećaju kamatne stope na zajmove i da se zemljama u razvoju dozvoli da budu „glasnije“. Sledeće godine glasaće se o rezoluciji kojom bi zemlje u razvoju imale podjednaku glasačku moć kao i razvijene zemlje.