U svom najnovijem dokumentarnom filmu "Kapitalizam: Ljubavna priča", reditelj Majkl Mur usredsredio se na jednu od najviše razmatranih tema današnjice: ekonomsku krizu. Mešajući prezrivu satiru s ljudskom dramom, Mur govori o kolapsu tržišta nekretnina, kreditnoj krizi, potresima na Vol Stritu i planu za spasavanje u okviru kojeg je američka vlada izdvojila 750 milijardi dolara.

Majkl Mur u sceni iz novog filma

U filmu "Kapitalizam: Ljubavna priča", Majkl Mur kaže da je neobuzdana pohlepa gurnula američku srednju klasu u najdublju finansijsku krizu od Velike depresije. U svom uobičajeno teatralnom stilu, Mur svaljuje krivicu na banke i druge finansijske institucije.

"Evo kako je to išlo. Prvo, recite vlasnicima kuća da poseduju banku i da je banka njihov dom. I da mogu da koriste banku da bi dobili više novca. Samo refinansirajte! To svi rade. Naravno, skrivene u stotinama stranica sitno kucanih slova nalaze se klauzule, koje bankama dozvoljavaju da podižu kamatne stope dokle god hoće. Možda toliko visoko da ne možete da otplatite zajam. Ali to je u redu. Ukoliko ne možete da platite, samo će vam oduzeti kuću".

Mur kaže da su nekretnine samo jedan od uzročnika današnje američke ekonomske krize.

"Pad berze, bankrotstvo, oduzimanje kuća, globalni kolaps i pomoć vlade. Vol Strit je potrošio nekoliko miliona dolara da kupi Kongres, a dobio milijarde".

Mur tvrdi da su vladini zvaničnici, zajedno sa rukovodiocima velikih korporacija smislili scenario nailazećeg sudnjeg dana, govoreći građanima da će doći do kolapsa finasijskog sistema ukoliko banke ne dobiju pozamašne sume novca.

Kongres je pristao da ugroženim finansijskim gigantima isplati 750 milijardi dolara poreskih obveznika. Međutim, Elizabet Voren, iz kongresne Komisije za nadzor, u filmu kaže da se ne zna gde je taj novac otišao. Kao i uvek, u farmerkama i sa kačketom, Mur kuca na vrata velikih korporacija zahtevajući odgovore i novac američkog naroda.

Majkl Mur i Arijana Hafington

Ukoliko ostavimo cinizam po strani, Mur uspeva da prikaže teškoće s kojim se suočavaju mnogi Amerikanci srednje klase, ljudi koji se trude, ali ne mogu da dođu do posla, da obezbede hranu porodicu, ili plaćaju stanarinu. Mur postavlja pitanje moralnosti kapitalizma, koji opisuje kao neregulisani ekonomski sistem, u kome manjina maksimalizuje svoj profit na račun većine. Svoju tezu ponovio je i posle premijere filma, u diskusiji koju je vodila novinarka Arijana Hafington.

"Ne želim diskusiju kapitalizam protiv komunizma. Želim da se vratim našim iskonskim vrednostima, onome što su Tomas Džeferson, Ben Frenklin i njima slični govorili o demokratiji".

Pravo glasa je, kaže Mur, najefikasnije oružje koje ljudi imaju u borbi protiv zloupotrebe vlasti. Njegov dokumentarni film ne nudi ekonomske alternative niti dokazuje navode o korporativnoj korupciji. Njegov prenaglašeno moralan ton o pohlepi mogao bi da odbije mnoge koji traže više intelektualni tretman. Međutim, intelektualni dijalog i nije bio Murova namera. On je želeo da pokrene instinktivnu reakciju. Na taj način, nada se Mur, Amerikanci će se razljutiti dovoljno da preduzmu nešto.