Procenjuje se da 62 hiljade ljudi u Sjedinjenim Državama ima ozbiljna bubrežna oboljenja. Da bi živeli normalno, svakom od njih potrebni su novi bubrezi, prevashodno jedan, od zdravog živog donatora. Neki od obolelih imaju sreću, jer imaju rođaka ili prijatelja sa istom krvnom grupom, koji je spreman da bude donator. Ali, nekolicina će primiti bubreg od potpunog stranca, „nesebičnog davaoca“, kako se nazivaju ljudi koji su odlučili da se podvrgnu hiruruškoj operaciji kako bi spasli život nekom koga nikada neće upoznati. Deril Džulik, iz Ajove, jedan je od tih „nesebičnih davalaca“. On je putovao više od 1600 kilometara kako bi mu bio izvadjen bubreg u Prezbiterijanskoj bolnici „Kornel Vajl“ u Njujorku.

Deril Džulik i njegova supruga Šer Džaspers došli su u Njujork iz Ajove, kako bi Džulik mogao da pokloni jedan od svojih bubrega strancu. On je motivisan, kako kaže, svojim hrišćanskim uverenjem:

"Nesebični davalac" bubrega Deril Džulik

„Mislim da kada nešto date, To vam se vrati desetostruko. To je kao da radjate dete, samo što ja ne stvaram život već nekom dajem kvalitet života. To je veoma lep osećaj.“

Registar donatora bubrega na internetu, povezao je Julića sa pacijentkinjom čiji rođaci ne mogu da joj daju bubreg zato što se krvni faktori ne uklapaju. Džulik i njegova supruga platili su put do Njujorka i neće primati platu nekoliko nedelja. Oni ne očekuju ništa za uzvrat, ali se nadaju da će Julićev poklon biti početak donatorskog lanca koji će spasiti brojne živote, kaže Šer Džaspers:

„Neko kome je potreban bubreg možda ima rodjake koji žele da mu daju bubreg, ali jednostavno nisu pogodni donatori. Na taj način, članovi te porodice postaju mogući davaoci nekoj drugoj osobi kojoj je potreban bubreg, zatim neko iz te porodice donira sledećoj i na taj način se nastavlja dobrovoljni lanac. Nadamo se stvaranju beskonačnog lanca ljudi koji pomažu drugim ljudima.“

Zvaničnici u njujorškoj Prezbiterijanskoj bolnici rekli su Džuliku da će njegov bubreg primiti inače zdrava ženska osoba stara 76 godina:

„Pitali su me šta mislim o tome, da li će me to navesti da se predomislim? Rekao sam da neće. Stvorili smo stereotip da čovek kada ostari više nije koristan, što nije tačno,“ Kaže Deril.

Savremene hirurške tehnike omogućile su da transplantacija bubrega bude mnogo uspešnija – i manje rizična i bolna za donatora. Džulikova operacija će zahtevati samo mali rez na stomaku. Hirurg Džozef Del Pizo ugradio je minijaturni teleskop u Derilov abdomen, koristeći sliku koja se pojavljuje na ekranu iznad njegove glave za usmeravanje hirurških instrumenata.

Kada se tkivo oko bubrega otkloni i arterije zatvore, u operacionoj sali se ponovo pale svetla. Hirurg je izvadio bubreg kroz mali otvor i u plastičnoj posudi nosi ga u operacionu salu na drugom kraju hodnika.

Ovde bubreg preuzima načelnik transplantacione hirurgije Sandip Kapur. Pacijent je već pod dejstvom anestezije sa otvorenim abdomenom. Za razliku od Julićeve operacije, ovaj zahvat zahteva dublji rez. Hirurška operacija traje oko tri sata: 

„Ona je čekala dugo i sada ima sreću. Veoma je osetljiva, tako da je bilo teško pronaći davaoca, a onda je, sticajem srećnih okolnosti, dobila ovog velikodušnog donatora,“ kaže Kapur.

Za Derila Džulika predstoji nekoliko bolnih dana, ali i osećanja ispunjenosti.

„Znate, kad god date, vi i primite. Osećam da sam primio mnogo. To je fenomenalno, poklon koji možete da napravite samo jednom.“

Džulik i njegova supruga upoznali su primaoca nedelju dana kasnije, dan pred povratak u Ajovu. Kažu da su im se žena i njen suprug srdačno zahvalili. Mesec dana kasnije, sin žene koja je dobila bubreg podvrgao se operaciji u Prezviterijanskoj bolnici kako bi poklonio svoj bubreg strancu, što je odvelo ka novim donacijama i, kako se Deril Džulik nada, neprekidnom lancu.