O značaju posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu za "Glas Amerike" govori direktor za spoljnopolitičke studije vašingtonskog instituta KEJTO, Kristofer Prebl.

"Poseta Medvedeva Beogradu - podsetnik EU i SAD da Rusija želi da zadrži dobre odnose sa Srbijom"

Prebl: "Poseta predsednika Medvedeva Beogradu služi kao podsetnik liderima Evropske unije i SAD da je Rusija snažno zainteresovana za Balkan i da želi da zadrži dobre odnose sa Srbijom. Istorijski gledano, Rusija i Srbija imaju viševekovne dobre odnose, imajući na umu kulturne i verske sličnosti dve zemlje, što se ovde često jednostrano tumači, a to dovodi do nerealnih zaključaka.  Beograd želi da bude prisutan i na istoku i na zapadu, a Medvedev je tokom svoje posete naglasio da Moskva želi bliske odnose sa Srbijom i sa drugim zemljama istočne Evrope, ali da se ne protivi njihovom ulasku u Evropsku uniju".

Glas Amerike: Da li Srbija igra  na kartu “Zapad protiv Rusije i obrnuto”  kao što je to bio slučaj sa Jugoslavijom tokom hladnog rata?

Prebl: "Srbija verovatno sada neće biti isto poprište političkog uticaja i borbi, kao što je to svojevremeno bio slučaj sa Jugoslavijom. Jugoslavija je tokom hladnog rata bila u žiži konfrontacije; ta bivša komunistička zemlja često je bila orijentisana protiv sovjetskog bloka, bila je jedna od vodećih nesvrstanih zemalja i kao takva je bila u jedinstvenoj i idealnoj situaciji da igra na dve karte - istočnu i zapadnu. Srbija u ovom momentu nastoji da igra sličnu igru, ali u manjem obimu. Beograd je zaintersovan za članstvo u EU, ali i za dobre odnose sa Rusijom  i verovatno će nastaviti tim putem. Pored toga, u današnje moderno doba nije više toliko važno svrstati se sa jednom ili drugom stranom, kao što je to bilo tokom hladnog rata u jeku konfrontacije komunizma i demokratskog zapada. Srbija sada pokušava da uputi poruku da može da bude važan regionalni akter, a da ne pripada ni jednoj strani".

Glas Amerike: Američka državna sekretarka Hilari Klinton je naglasila da SAD žele veću saradnju sa Rusijom. Do koje mere je to moguće?

Prebl: "Jasno je da SAD i Rusija imaju mnogo toga zajedničkog, mada su neki ljudi u SAD zabrinuti zbog skretanja Rusije sa puta demokratije ka više autokratskom  sistemu. Medjutim, u svetlu brojnih zajedničkih interesa u, recimo, Avganistanu, Iraku i Iranu,  SAD zavise do izvesne mere od Rusije u pogledu dostave opreme i materijla našim trupama u Avganistanu. Slično je i u pogledu Severne Koreje i širenja nuklearnog oružja, kao i proširenja NATO-a i iranskog nuklearnog  programa, gde je saradnja Rusije veoma važna. Na kraju treba reći da bi trebalo postići neku saglasnost o ruskim legitimnim intresima, koje ona mora da zaštiti, kao i o pitanju  podrivanja suvereniteta i nezavisnosti nekih od zemalja duž njene granice, čemu se mi protivimo. To je, mislim, jedno od suštinskih pitanja u odnosima SAD i Rusije".