U prvom filmu koji je snimila posle nagradjenog ostvarenja iz 1999. godine "Boys Don't Cry,", scenaristkinja i rediteljka Kimberli Pirs bavi se još jednom konroverznom temom istrgnutom sa naslovnih strana – politikom Pentagona kojom se prinudno produžava služba američkih vojnika za koje komandanti procene da su potrebni u Iraku. Alen Silverman je za nas pogledao film “Stop-Loss”.

Posle naporne vojne službe u Iraku, narednik Brendon King je više nego spreman da se vrati civilnom životu.

Dok mu uzvici dobrodošlice koja mu je priredjena u rodnom gradiću u Teksasu još odzvanjaju u ušima, narednik King se prijavljuje u vojnu bazu, nadajući se da tu dolazi poslednji put, da bi umesto otpusne liste dobio naredjenje za novi rok na frontu.
 
Umoran od ratovanja, King je razapet izmedju potrebe da se pridruži svojim saborcima, i želje da odbije naredjenje.

Iako se film o uticaju vojne politike može smatrati političkim, rediteljka i scenaristkinja Kimberli Pirs kaže da je pokušala da izbegne izricanje sudova o tome šta je ispravno a šta pogrešno.

“Prvo i osnovno: ja sam dramski pisac. Volim dobre priče i dobre karaktere tako da je za mene to pre svega bila prilika da što dublje udjem u svoje likove. Ako se koncentrišete na vojnike možete da izbegnete da idete ulevo ili udesno, u političkom smislu, i umesto toga ispričate jednu ljudsku priču.”

Pirs kaže da joj je cilj bio da prikaže realnost iskustva vojnika na terenu, i njihovo prilagodjavanje životu u civilu nakon što se vrate kući sa ratišta.

“Sve je poteklo isključivo sa tačke gledišta vojnika. Ne samo da sam razgovarala sa vojnicima širom Amerike već se i moj mladji brat prijavio u vojsku. Prikupljala sam i stalno iznova gledala video snimke koje su napravili sami vojnici, tako sirove i intezivne da ne možete da skrenete pogled s njih. To je energija koju smo želeli da unesemo u ovaj film, kao i energija You Tube generacije koja sve beleži kamerom. Zato mislim da je ovaj film zanimljiv za sve – mlade i stare, muškarce i žene.”

Specifična veza koja se formira izmedju vojnika pod vatrom je prema rečima autorke “srce filma”.  Rajan Filipi, koji glumi narednika Kinga, kaže da je za izgradnju njegovog lika bilo ključno da razume taj snažni osećaj lojalnosti koji vojnici razviju, ne prema cilju svoje borbe, već jedni prema drugima.

“Naš izazov, kao glumaca, je da na samom početku ostavimo za sobom lična uverenja i političke stavove. To rade vojnici – idu gde im se kaže, i služe. Nije u pitanju to da li se oni slažu sa tim što se dešava. To nije njihova stvar, i mislim da važniji aspekt života za njih postaje da sačuvaju život momku pored sebe, i da on učini isto za njih. Kada ste u teškoj situciji… u pustinji, gde čekate da neko puca na vas ili negde pukne bomba … mislim da je jedino što vam pomaže da opstanete – prijateljstvo. U pitanju je bratstvo, i mislim da se zato momci vraćaju. Kada odluče da se vrate, verujem da to rade iz osećaja obaveze prema drugim vojnicima.”

Ebi Korniš tumači frustriranu verenicu najboljeg prijatelja narednika Kinga. Australijska glumica veruje da su iskrenost i odluka da izbegne politiku ono što film “Stop-Loss” čini tako moćnim:
 
“Mislim da je lepota ovog filma što ne govori šta je dobro a šta loše, ne izražava levičarska ili desničarska stanovišta već samo priča jednu priču. Ono što je mene privuklo tom projektu, osim činjenice da je bilo zanimljivo uključiti se u nešto vezano za najveće globalno političko pitanje moje generacije, bilo to što su u pitanju realni likovi, što vidite kako se oni menjaju kako film odmiče.”

U filmu "Stop-Loss" takodje glume Čening Tejtum, Viktor Rezuk, Rob Braun i Džozef Gordon-Luit kao pripadnici voda narednika Kinga. Američke scene snimljene su u Teksasu a lokacije u Maroku poslužile su kao realistična zamena za borbena polja Iraka.