Karen Lukas

Subprimarna hipotekarna kriza u Sjedinjenim Državama negativno je uticala na finansijska tržišta širom sveta. Takođe je dovela do porasta broja Amerikanaca koji su izgubili pravo na hipoteku i time svoje domove. U prvom delu serije priloga o subprimarnoj krizi, novinar Glasa Amerike Džef Svikord fokusira se na situaciju u Klivlendu, jednom od najteže pogođenih gradova.

Karen Lukas je bila vlasnica kuće blizu Klivlnda, u saveznoj državi Ohajo, 35 godina. Predstavnici okružnih vlasti sutra bi trebalo da joj uruče papire o gubitku prava na hipoteku i nateraju je da se iseli.

Morali smo da promenimo uslove kredita, jer je kompaniju mog supruga kupila druga firma. Nakon što smo to uradili, on je izgubio posao.

Poput 70 hiljada porodica u Klivlendu u poslednjih pet godina, Karen i njen suprug nisu bili u mogućnosti da otplaćuju sve veću subprimarnu hipoteku. Nakon četvorogodišnje pravne bitke da sačuvaju kuću, Lukasovi su podneli poslednju žalbu sudu kako bi odložili zaplenu. Nekoliko sati uoči uručivanja papira o gubitku prava na hipoteku, sudska odluka još nije stigla.

«Prestala sam da plačem i pomirila se sa sudbinom. Sada je sve u božjim rukama».

Klivlend, koji se nalazi na obalama jezera Iri, je tokom prošlog veka bio jedan od najvećih industrijskih gradova u Sjedinjenim Državama. U Ohaju je u poslednjih 10 godina ukinuto oko 200 hiljada radnih mesta u proizvodnji, dok je prosečni prihod opao za 10 odsto. Krajem 90-tih godina, korisnici subprimarnih hipoteka doselili su se  u područje Klivlenda. Njihovi problemi počeli su kada su promenili  uslove zajma kako bi iskoristili najniže kamatne stope u istoriji.

«Ponekad su kuće bile prodavane drugoj kompaniji bez našeg znanja. I mi bi smo slali novac staroj kompaniji. Onda bi nas zvali i pitali gde je njihov novac. Na naše pitanje ko zove oni bi odgovorili vaši novi zajmodavci.»

Subprimarni krediti imaju veću kamatnu stopu i nude se kupcima koji se nisu kvalifikovali za zajmove sa standardnim kamatama. Ti krediti često se više puta prodaju između banaka, tako da je korisnicima teško da utvrde kome treba da šalju novac. Barbarin ugovor o zajmu sadrži klauzule koje su omogućile njenom zajmodavcu da naplati dodatne dažbine.

«Kao na primer buduće zatezne kamata, iako ne znam šta je to. Ugovor sadrži i druge dažbine, koje nikada nisu pominjane».

Početna kamatna stopa za njen kredit od 7 odsto porasla je na skoro 20. Uz pomoć lokalne organizacije koja radi na spašavanju ljudi od loših kredita, Andersonovi su promenili uslove zajma kod banke koja ne prodaje svoje kredite. Barbara Anderson je međutim jedna od srećnijih stanovnika Kajahoga okruga, gde su u narednoj godini očekuje 20 hiljada zaplena. Naša ekipa bila je u kući Karen Lukas kada su joj uručeni papiri o gubitku prava na hipoteku i saopšteno da se mora odmah iseliti.

«Ovo nije pravda. Oni štite svoje i ja sam umorna od toga. Trebalo bi da pročitate ovo».

Ovakva scena ponavljaće se često u gradovima širom Amerike u narednih nekoliko godina, dok porodice gube svoje domove zbog subprimarne hipotekarne krize.