Ekološki prihvatljivo taksi

Na području Vašingtona, sve veći zamah dobija ideja čuvanja životne sredine. Nedavo je u blizini prstonice počela da radi prva flotila potpuno hibridnih taksija u Sjedinjenim Državama. Posao cveta – što je dobro i za samu ideju i za životnu sredinu.

Novi, svetlo zeleni taksiji, koji su počeli da rade u februaru, ističu se među ostalim automobilima na putu. Hans Hes, jedan od osnivača “Envirokeba”, objašanjava kako je došao na ideju o kompaniji sa taksijima koji nisu štetni za okolinu.

“Pre četiri-pet godina sam se vozio taksijem, pričao s vozačem i shvatio da bi taksistima bilo ekonomičnije da voze hibridno vozilo i smanje jedan od osnovnih troškova – benzin”, kaže Hes.

On dodaje da je njegova kompanija ugljenik negativna, što znači da su taksiji skupili dovljno kredita ugljenika, odnosno samonametnutog poreza koji se koristi za proizvodnju energije koja ne šteti okolini, kako bi smanjili ispuštanje ugljenika iz sopstvenih vozila, uz stotinak dodatnih taksija na tom području koji još koriste benzin. Vozač “Envirokeba” Amir Džafarabad kaže da poboljšanje okoline nije jedini razlog zbog kojeg mušterije koriste hibridne taksije.

 “Mušterije su oduševljene, jer nikada nisu videle takvo vozilo. Sasvim novo i kada uđete u njega, ne pravi nikakvu buku”, kaže Džafarabad.

Uzbuđenje je toliko da pojedine mušterije preskaču taksije u redu, samo da bi se vozile u hibridnom taksiju, što se ostalim vozačima taksija naročito ne dopada.

“Mušterije nekad uzvrate i kažu da one biraju i da hoće da se voze hibridnim taksijem”, kaže Hans Hess.

Džafarabad, koji je poreklom iz Teherana, kaže da njegov taksi, koji se pokreće na električne baterije, ima još jednu prednost.

“Obično svaka tri dana potrošim pedesetak dolara za benzin”, kaže on.

Taj prosečni trošak ispod 17 dolara dnevno, znatno je manji od taksija na benzin kakav vozi Meng Sočun.

On kaže da dnevno troši 40 dolara.

Takve uštede su važne za vozače kao što je Džafarabad, koji mesečno otplaćuju osiguranje i kredit za auto.

“Kad sve saberete, moram da zaradim oko 2 hiljade dolara mesečno, da bih bio na svom”, kaže on.

Usprkos znatnim mesečnim troškovima, taksiranje u nekim američkim gradovima može biti profitabilno. Džafarabad kaže da taksi vozači iz celog sveta dolaze u američke gradove kao što je Vašington da bi zaradili, a onda se vraćaju kući, gde su troškovi života niži.

“Ljudi dođu, rade 4, 5 ili 6 meseci, uštede malo novca, vrate se kući i počnu pristojno da žive”, kaže Džafarabad, dodajući da život taksi vozača nije lak.

Vozači “Envirokeba” se nadaju da će vožnja hibridnog vozila ipak malo da im olakša život.