Sve više ljudi se danas pita da li da kupi hibridni automobil, koristi javni prevoz ili da ide na posao – biciklom. Te odluke ostavljaju za sobom takozvani lični «ugljenički otisak».

Gotovo sve što svakodnevno radimo – od samog boravka u kući sa upaljenim svetlom, gledanja televizije ili vožnje automobila, podrazumeva potrošnju energije. A gotovo svaka potrošnja energije proizvodi ugljendioksid i druge gasove koji izazivaju efekat staklenika.

Vlade i organizacije za zaštitu životne sredine sada mere ugljendioksid i gasove koje proizvodi naša aktivnost. To se naziva ugljeničkim otiskom, kaže Kati Mendes, iz PJU Centra za globalnu klimatsku promenu.

«Ugljenički otisak je u suštini zbir ukupne energije koju iskoristi pojedinac», kaže ona.

Ugljenički računar može da pomogne pojedincima da izmere sopstveni ugljenički otisak. Jednostavno ukucajte «Ugljenički otisak» u svoj omiljeni pretraživač i naćićete hiljade organizacija koje mogu da izmere vaš lični otisak.

Ovo je «Personalni računar» na veb stranici američke Agencije za zaštitu životne sredine. Kada odgovorite na pitanja o svojoj kući, uobučajenom načinu prevoza i života uopšte, računar specifikuje i sabira vašu energetsku potrošnju.

«Dobar računar će vam dati posebna uputstva i savete koji mogu odmah da se koriste za smanjenje ugljeničkog otiska», kaže Kati Mendes.

Kati Mendes, iz PJU Centra za globalnu klimatsku promenu

Skot Sklar gotovo 40 godina pokušava da smanji svoj «otisak». On je svoju kuću u blizini Vašingtona sagrađenu 1920-ih godina u pretvorio kuću koja štedi energiju – pomoću mnoštva solarnih ploča.

«U mojoj kući od 3,1 kilovata, imam dva kilovata polikristalina na glavnom krovu i pola kilovata fotovolteksa na manjem krovu s druge strane, a solarni bojler takođe ima snagu od nešto više od pola kilovata. Prema tome, imam 3 kilovata u kući od 3,1 kilovata, što znači da na dan kao što je današnji običan prolećni, uopšte ne trošim energiju iz električne mreže», kaže Sklar.

On je postavio dodatnu izolaciju u celoj kući, ventilaciju na tavanu da bi leti smanjio unutrašnju temperaturu i turbinu na vetar koja takođe proizvodi električnu energiju – pored solarnog bojlera.

«Kada sam sve to sredinom 1980-ih instalirao, mesečna rata za kuću se povećala za oko 8 dolara. Ali sam tada štedeo 25 dolara na energiji, a danas štedim 40 dolara mesečno i cela investicija je otplaćena», kaže on.

Sklar je oko kuće posadio voće i bobice i skuplja otpadnu vodu u burad za zalivanje bašte. U podrumu su akumulatori u kojima se skladišti elektricitet iz solarnih panela.

«Ovo su ti akumulatori. Nije im potrebno nikakvo održavanje, a u njima je električna energija iz svih panela na krovu», kaže Sklar.

On je po kući postavio i energetski efikasne uređaje i ventilatore koji mešaju vazduh. On organizuje i posete imanju za klijente svoje kompanije «Stela grup». Kompanija pomaže vladi i privatnim firmama da preurede svoje objekte da bi bili energetski efikasniji.

Sklar je protekle tri godine isprobavao i hidrogensko gorivo.

«Ta električna energija se dobija bez toplote, bez buke i izlučuje jedino čistu vodu koja u suštini navodnjava ovo malo drvo ovde u ćošku», kaže Sklar.

On kaže da je oko 80 odsto današnje čiste energije isplativo.

«Problem globalnog zagrevanja, rekao bih, konačno počinje da dovodi do shvatanja da ljudi moraju sami da urade nešto pre nego što počnu da brinu o učešći vlade ili nekog drugog.»

Sklar vozi hibridni automobil. Smatra da će kućna energija u bliskoj budućnosti biti povezana sa priručnim energetskim sistemima, bez obzira da li se radi o solarnoj, energiji vetra, ćelijskim gorivima ili drugim čistim tehnologijama. Sve će to doprineti smanjenju našeg «ugljeničkog otiska».