Dok u Hagu očekuju da se nekadašnji vodja bosanskih Srba pojavi u pritvorskoj jedinici, najverovatnije početkom naredne nedelje, analizira se i optužnica protiv njega koja je, u iščekivanju Karadžićevog hapšenja, sažeta u odnosu na prvobitnu, podignutu 1995. godine.

Kada se Radovan Karadžić nadje u Hagu, pred sudijama Tribunala, suočiće se sa optužnicom koja ga, zajedno sa Ratkom Mladićem, tereti za najteže ratne zločine - od genocida, do teških povreda Ženevskih konvencija.

Prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića je novembra 1995. godine podigao tadašnji glavni tužitelj Rićard Goldstone- u 36 tačaka , ona je bivšem političkom i vojnom zapovedniku bosanskih Srba na teret stavljala genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i kršenja Ženevskih konvencija.

Pet godina posle, glavna haška tužiteljka Karla del Ponte je optužnicu sažela u tek 11 tačaka, nadajući se da bi se proces protiv Karadžića mogao voditi zajedno sa procesom protiv Momčila Krajišnika, koji se tada već nalazio u haškom pritvoru čekajući sudjenje.

Medjutim, čak i sažeta, optužnica nije izgubila na težini- uključila je sve ranije zločine, s tim što se sada dve tačke odnose na genocid, pet za zločine protiv čovečnosti, tri za kršenje zakona i običaja ratovanja i jedna za kršenje Ženevskih konvencija. Tako sažeta optužnica, veruje se u Trunalu, trebala bi da doprinese efikasnosti sudskog procesa- tužiteljima olakša dokazivanje počinjenih zločina, ali i optuženom da ih, ukoliko mu to podje za rukom, pobije.

U Hagu, ali i u Briselu danas, uz zadovoljstvo činjenicom da će se Radovan Karadžić konačno naći pred licem pravde, podsećaju- spisak haških begunaca nije okončan i upiru prstom posebno na ime Ratka Mladića, uz novu nadu da bi se i on uskoro mogao naći u haškom pritvoru Sheveningena.