Profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu i stručnjak za Balkan, Stiven Majer, osvrnuo se u razgovoru za “Glas Amerike” na uprvo završenu posetu predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, kao i na neuspele pregovore o budućnosti Bosne i Hercegovine.

"Zapad zagovara ideju jedinstvene Bosne, dok Srbi i Hrvati u toj zemlji imaju drugačije aspiracije"

Majer: “Poseta predsednika Medvedeva Beogradu simobličan je znak širenja ruskog uticaja na Balkanu, koji ima dve glavne komponente – ekonomsku i političku. Suprotno Jeljcinovom periodu, Rusija se danas ponovo tretira sa uvažavanjem i kao jedna od vodećih svetskih sila. Balkanske zemlje to uočavaju i pored veza i intreresa  sa zapadom, uviđaju da mogu da imaju korisne i profitabilne veze sa Rusijom - trgovinske, političke, pa i vojne. Jedan od primera koji to ilustruje je gasovod “Južni tok”, koji će prolaziti kroz balkanski region, uključujući Srbiju, od čega će ta zemlja imati velike koristi.

Glas Amerike: Koliko je politička situacija na Balkanu bezbedna i stimulativna za strane investicije, pa i ruske?

Majer: “U pogledu, recimo, Srbije sa izuzetkom Kosova, granice te zemlje su zacrtane, uz izvestan stepen autonomije za Vojvodinu, pa možda i za Sandžak u budućnosti. Dakle, nema izazova političkom sistemu te zemlje, stabilnosti ili granicama, osim Kosova, dok je situacija u Bosni i Hercegovini drugačija. Pregovori u Butmiru nisu rezultirali sporazumom o budućnosti Bosne i njenoj unutrašnjoj strukturi. Zapad zagovara ideju da Bosna ostane jedinstvena, uprkos drugačijim političkim aspiracijama bosanskih Srba i Hrvata”.

Glas Amerike: Kako bi Evropska unija i Sjeidnjene Države mogle da pri]u rešavanju tog problema na sveobuhvatan i delotvoran način?

Majer: “Pristup Evropske unije i Sjedinjenih Država je vrlo tradicionalan i sličan ranijim merama preduzimanim poslednjih 15 godina. Mislim da su lideri u Bosni niz godina posle Dejtonskog sporazuma bili skloni bespogovornom prihvatanju predloga međunarodne zajednice, što se sada menja. Eto, sada se i Dodik i Silajdžić opiru nekim potezima međunarodne zajednice. Dakle, potreban je novi pristup. Pre svega, treba imati na umu da Evropska unija i Sjedinjene Države imaju suprotna gledišta o pitanjima kao što su državna svojina i uloga visokog predstavnika. Evropa, na primer, stvarno želi da privede kraju pitanje međunarodnog  predstavnika, dok Sjedinjene Države insistiraju na produžetku njegovog mandata do kraja 2010, a možda i dalje”.

Glas Amerike: Govorite o novom pristupu. Šta podrazumevate pod tim i kako bi se taj pristup mogao ostvariti?

Majer: “Tu se treba vratiti na ono što mi postojano propovedamo, a to su demokratski principi. Naime, ako dozvolite narodima u Bosni da održe slobodne referendume o svojoj budućnosti, onda bi ste najverovatnije imali dve opcije - ili bi ta zemlja opstala onakva kakva jeste ili bi se dezintegrisala, kao što je bio slučaj sa Crnom Gorom u odnosu na zajedničku državu sa Srbijom, a kasnije, i sa Kosovom. Dakle, realnost je, po mom mišljenju, da bi lideri etničkih grupa trebalo da organizuju referendume, a zatim sami međusobno pregovaraju o strukturi svoje države bez uplitanja međunarodne zajednice”.