Prema zvaničnim podacima, najduža i najdublja recesija u Americi od Drugog svetskog rata do danas, je okončana.

Amerika prolazi kroz najveću ekspanziju u poslednje dve godine

Posle četiri uzastopna kvartala negativnog privrednog rasta, američka privreda zabeležila je porast od 3,5 odsto u periodu između jula i septembra. Prema najnovijim podacima Sekretarijata za trgovinu, Američka privreda beleži najveću ekspanziju u poslednje dve godine.

"Zaista počinje oporavak. To je dobar početak. Malo je jači od očekivanog", ekonomista Ketlin Stefanson iz finansijske frime "Aladin kapitol holdings" u Konektikatu, pozdravila je te dobre vesti u jednoj poslovnoj emisije televizije Blumberg.

Privredni rast podstaknut je povećanom potražnjom za robama prerađivačke industrije i kupovinom novih kuća. Oba sektora iskoristila su značajne vladine subvencije za kupovinu energetski štedljivih automobila i kuća za stanovanje. 

Međutim, takozvani program "keš za starudiju" odnosno prodaja starih automobila i subvencionirana kupovina novih vozila na zeleni pogon, je završen, a uskoro ističe rok trajanja poreskih olaškica za kupovinu novih kuća.

Ketlin Stefanson je zabrinuta kako će se dalje kretati američka privreda.

"Veliki deo povećane individualne potrošnje stimulisan je državnim sredstvima. Oko 70 odsto domaće privrede je i dalje vezano za potrošnju. Potrošači još uvek radije smanjuju svoje dugove nego što kupuju. To znači da će potrošači i dalje strogo voditi računa kako troše novac, dok se plate i nadnice nikako ne povećavaju. Dakle, i dalje smo suočeni sa otežanim ekonomskim uslovima, što me brine", rekla je Stefansonova u razgovoru na televiziji Blumberg.

Privreda će nastaviti da se širi, ali sporijim tempom, tvrdi Nariman Behraveš, glavni ekonomista firme Global insajt.

"Bez obzira što se nećemo vratiti na negativne stope, stopa rasta će biti umerenija, recimo oko dva odsto", kaže on.

Stopa nezaposlenosti uznemirujuće visoka

Jedna od glavnih smetnji istrajnom i robusnom rastu je stopa nezaposlenosti u zemlji, koja trenutno iznosi 9,8 odsto i koja bi mogla da se poveća u narednih nekoliko meseci. To nije ništa neobično u ranoj fazi ekonomskog oporavka - "povećanje zaposlenosti je faktor koji sporije napreduje tokom privrednog oporavljanja. Poslovne firme obično ne zapošljavaju sve dok nisu stopostotno uverene da je oporavak održiv i da je privreda ponovo na čvrstim temeljima", kaže Behraveš.

Sekretarijat za rad je saopštio da je prošle nedelje dodatnih 530.000 nezaposlenih osoba zatražilo isplatu iz vladinog fonda za nezaposlene. Taj broj nešto je manji nego prethodne nedelje, ali mnogo viši nego što su ekonomisti očekivali. 

Istovremeno, ukupan broj nezaposlenih koji primaju vladinu nadoknadu iznosi oko 5.8 miliona ljudi, što je za 150.000 manje u odnosu na prethodnu nedelju.

Ako je američka privreda zaista krenula na bolje u poslednjem kvartalu, postavlja se pitanje da li Amerikanci primećuju da su stvari bolje? Sudeći po izjavama grupe radnika u Los Anđelesu, odgovor je - još uvek ne.

"Ne mogu da poverujem da su se stvari promenile sve dok ne čujem da više nema nezaposlenosti – a ne samo zvaničnu statistiku o tome", kaže jedan muškarac.   

Prosečni Amerikanci ne osećaju poboljšanje stanja u privredi

"Ne znam. Ne primećujem nikakvu razliku. Možda je prerano tvrditi da je recesija okončana", nesigurna je žiteljka Los Anđelesa, dok druga priča "već osam meseci tražim posao i nisam ga našla. Moji prijatelji, porodica, svi su u manje više istom položaju. Poznajem veliki broj ljudi koji traži posao".

Prema mišljenju mnogih ekonomista nastavljena visoka stopa nezaposlenosti mogla bi da ugrozi privredni rast zemlje u doglednoj budućnosti. Međutim, neki ističu da su vesti o boljoj ekonomskoj situaciji dobro došle, jer nije prošlo ni godinu dana otkako su ekonomisti raspravljali o tome da li će Sjedinjene Države biti zahvaćene novom Velikom depresijom, kao što je bila 1930-ih.