Komentarišući mogućnost da primena Privremenog trgovinskog sporazuma Srbije sa Evropskom unijom bude deblokirana, i izglede za brži napredak Beograda u procesu pridruživanja Uniji, Danijel Nelson, predsednik konsultantske firme „Globalni koncepti i komunikacije“ i stručnjak za Balkan, kaže u razgovoru za naš program da će to uglavnom zavisiti od vlade u Beogradu.

Politika Srbije bi trebalo da bude usmerena ka integraciji u globalnu ekonomiju: Danijel Nelson

“Puna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom je na dnevnom redu već godinama, dok se rok postojanja tribunala primiče kraju. Prema tome, kako se primiče rok mogućeg okončanja rada tribunala tenzija u vezi sa tim pitanjem raste. Da se nalazim u Beogradu i da zaista želim saradnju i, u krajnjoj liniji, integraciju u EU, savetovao bih punu saradnju sa tribunalom i predaju svih traženih dokumenata i podataka o najvažnijem preostalom haškom beguncu.”

Nelson dodaje da, kao i mnogi drugi, smatra da je mesto Srbije u Evropi:

“Srbija je trebalo da bude u Evropi već odavno i sve ono što remeti tu mogućnost, poput na primer, nesaradnje sa Hagom, trebalo bi da bude uklonjeno i nadam se da će u Beogradu u tom pogledu preovladati veća otvorenost.”

Osvrćući se na medjunarodni položaj Srbije u svetlu poseta Beogradu lidera vodećih svetskih sila, poput potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, i tvrdnji nekih analitičara, uključujući saradnike američke analitičke firme “Stratfor”, da Srbija možda pokušava ponovo da balansira izmedju Istoka i Zapada poput nekadašnje Jugoslavije, Nelson ukazuje da samo veće zemlje, sa više resursa i većim uticajem, mogu da igraju takve igre.

“Možda bi Kazahstan na primer, to mogao, ali Srbija ne bi trebalo da pokušava. Odnosi SAD i Rusije su sada poboljšani. Govoreći spekulativno, mislim da je Medvedev takodje poručio liderima Srbije da ne preteruju sa pritiskom u vezi sa Kosovom. Mislim da strategija Srbije ne bi trebalo da bude neka vrsta igre izmedju Istoka i Zapada. To je stara politika. Nova politika bi trebalo da bude – integracija u globalnu ekonomiju, jer budućnost Srbije zaista leži u globalnoj kapitalističkoj privredi, i sistemu tržišne ekonomije.”

Govoreći o situaciji na Kosovu i njegovom medjunarodnom statusu, godinu i po dana nakon proglašenja nezavisnosti, Nelson ističe da se o samoj nezavisnosti više ne može pregovarati i da je ona nepovratna.

“Mislim da je potpredsednik Bajden to jasno stavio da znanja, kao i mnogi drugi - kako u Beogradu tako i širom sveta. Takodje mislim da Rusija neće ići u krajnosti zbog Kosova. Ako u Beogradu smatraju da je to tačno, mislim da greše. Drugo pitanje je, da se tako izrazim, segmentacija upravljanja na severu Kosova, odnosono Mitrovice. Istovremeno, medjutim, postoji značajno učešće Srba u politici Kosova van severa, a tu su i srpski ministri u aktuelnoj vladi. Takodje, mislim da će odziv srpskih birača na predstojećim lokalnim izborima na Kosovu biti znatan. To je važna promena i predstavlja prihvatanje postojećeg činjeničnog stanja.”

Nelson podseća da je u toku razmatranje zahteva Srbije za ocenu legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova od strane Medjunarodnog suda pravde, koji su podržale i neke članice Evropske unije, poput Rumunije, Slovačke i Španije, ali ističe da ne veruje da će ishod tog procesa, kakav god bio, bilo šta izmeniti.

“Kosovo će nastaviti da postoji kao nezavisna država, a njegov glavni problem više nije suverenitet, već ekonomija i kako da izgradi strukture koje neće biti korumpirane i koje će podržati izgradnju demokratske budućnosti.”

Tu preostaje dosta posla i to će biti i jedno od glavnih pitanja na predstojećim lokalnim, kao i na kasnijim opštim izborima, zaključuje predsednik konsultantske firme “Globalni koncepti i komunikacije, Danijel Nelson.